Gudurica vinski brend

Gudurica vinski brend
mart 25, 2015 Othello B&W

GUDURICA VINSKI BREND

 Gudurica je vinski raj na zemlji banatskoj. Gotovo da nema domaćinstva u ovom bajkovitom selu, podno Vršačkih planina, koje ne poseduje vinograd i koje ne proizvodi vino, makar „za svoju dušu“.

Šest vekova duga i bogata tradicija u proizvodnji vina, vidljiva je na svakom koraku. Video sam  čak i kućice za pse napravljene od starih burića. Lavež pasa nisam čuo. Ne verujem da ih  guduričani poje vinom, pa zato ne laju.

Iako su, prema rečima vinara, vikendom, praktično svi turistički kapaciteti popunjeni, čini mi se da je to malo u odnosu na ono šta bi Gudurica mogla i treba da bude.

 Kao što je u devetnaestom veku, Gudurica bila mesto gde se formirala evropska cena vina, danas ovo selo, sa evidentnim potencijalom za vinski turizam, koje se nalazi na zvaničnoj mapi  Vinskih puteva Srbije, ima veliku šansu, koju ne sme da propusti; da postane „Vinski brend“,  svojevrsna  „Meka“ za ljubitelje vina i primer uspešnog modela za ovu vrstu ruralnog turizma.

 Meštani ovog, po mnogo čemu specifičnog sela za naše prilike, shvatili su da se od stare slave ne živi, da se na državu ne mogu sa sigurnošću osloniti, pa su se sami organizovali formirajući udruženje „Vinsko selo“, sa ciljem da doprinese boljim uslovima rada postojećih vinarija, kao i da omogući njihove još kvalitetnije usluge. Drugim rečima, da od Gudurice naprave prepoznatljiv brend.

 Voleo bih da, kada sledeći put posetim Guduricu, tamo zateknem „reke“ turista, da ovo selo postane banatski Vilanji i da se na evropskoj vinskoj mapi i turističkim bedekerima pozicionira kao nezaobilazna destinacija.

Znam da vredne ljude ovog sela i članove udruženja „Vinsko selo“, čeka veliki posao, ali treba da istraju i realizuju ono što su osmislili. Naravno i pomoć države i fondova Evropske unije bila bi dragocena, ali od toga neće biti neke vajde  bez velikog i mukotrpnog angažovanja  samih guduričana i Turističke organizacije opštine Vršac, koja je nebrojeno puta pokazala zavidnu umešnost i stručnost, ali i veliki entuzijazam, bez koga ovakvi projeti teško mogu da zažive.

Još jedna bitna komponenta za uspešnost nekog projekta su kvalitetni i stručni ljudi na pravim mestima, što je opšti problem u Srbiji, a bojim se da ta boljka nije zaobišla ni vršački kraj.

U ušima mi još odzvanjaju reči podrumara u „Le chateau d’ amitie” – Podrumu prijateljstva, koji pripada  „Vršačkim vinogradima“, da će kad on ode u penziju za koju godinu, ovaj podrum, verovatno biti zatvoren.

Nadam se da se to neće desiti, mada su mali ljudi obično u pravu. Valja reći da  je ovaj podrum dragulj Gudurice i celog vršačkog kraja. Njegovim nestankom Gudurica bi izgubila deo sopstvenog identiteta. 0vaj tekst je i neka vrsta apela da se ni po koju cenu ne dozvoli zatvaranje ovog podruma i njegov nestanak sa mape Vinskih puteva Srbije. Kad ga već nije uništio milosrdni NATO, bruka bi bila da se uruši i prestane da funkcioniše u miru. Mada mi sve to liči na već pomalo tradicionalni srpski usud.

„Ja rekoh i spasih svoju dušu“
(Patrijarh Pavle)

Specijalno za portal Vinski putevi

Othello B&W