Vinski „Vašar“ u Kragujevcu

Vinski „Vašar“ u Kragujevcu
april 6, 2015 Othello B&W

Vinski „Vašar“ u Kragujevcu

-prvo pa muško-

 

Sa velikom dozom, meni neprimerene skepse, krenuo sam u Kragujevac, na premijerni, „tradicionalni“, Salon vina u organizaciji Vinskog  viteškog reda Šumadije. Imao sam u vidu prošlogodišnje, neuspele pokušaje da se u „Šumadijskom Detroitu“ organizuju slične manifestacije vinske provenijencije.

Motiv da krenem put Kragujevca pre svega, bila je želja da podržim  vinsku manifestaciju koja se održava daleko od Beograda i veoma zanimljiv „reprezantivni uzorak“ vinarija, učesnika salona, koje se retko viđaju na jednom mestu  i u isto vreme. Sa još nekoliko vinarija, bio bi to pravi „Mejnstrim“ srpske vinske scene.

Opterećen predrasudama, očekivao sam klasičan vinski vašar, kakvih ima dosta u Srbiji. Nadu, da bi od ovog salona ipak moglo nešto da bude, ulivala mi  je vrlo pristojna lokacija „vašarišta“: renomirani  hotel „Kragujevac“, kao i neki ljudi koji su učestvovali u njegovoj organizaciji.

„Kad ja tamo, a ono…“

Da je bila organizovana nagradna igra u pogađanju kako će izgledati ovaj vinski događaj u Kragujevcu, prošao bi sa krompirom, kao Noletovi protivnici u Majamiju.

Na sreću,   sve je bilo sasvim drugačije od onoga što sam očekivao. Ništa od moje skepse, ništa od mojih predrasuda.

Na ulazu, dočekale su me ljubazne hostese, a kada su mi, zajedno sa akreditacijom, uručili i katalog salona  sa svim detaljima o učesnicima ovog „iventa“ pomislio sam da je u pitanju skrivena kamera.

U sali salona sve je čisto, umiveno. Diskretna muzika, diskretno osoblje, koje je uvek bilo tamo gde treba  i u pravo vreme. Obezbeđenje diskretno,ali pouzdano. Na većini štandova mogli ste da porazgovarate sa vlasnikom vinarije ili sa nekim od njegovih najbližih saradnika.

 

Dakle, sve je „štimalo“ kao da smo u „Švici“, a ne u srcu Šumadije, u Srbiji gde još uvek vlada njeno veličanstvo – improvizacija.

Pošo pravljenje dobrih vina, kao vid primenjene umetnosti, ne trpi improvizaciju, tako i manifestacije od ugleda, na kojima se ta vina izlažu i degustiraju ne mogu da budu plod improvizacije.

Srce mi je bilo puno, a ja se pravio važan(umesto organizatora), što sam učesnik vinske manifestacije, koja već na startu postavlja neke nove standarde  i postaje primer, a možda i model, kako se organizuju vinski susreti u Srbiji.

 

Sticajem okolnosti, pošto smo se pojavili „džast in tajm“, za nas nekolicinu upriličeno je otvaranje prve boce dugo najavljivanog novog rozea vinarije Aleksandrović.. Bez trunke onog grožđa što asocira na neke nemačke gradove.

Imao sam priliku da probam i novu Varijantu iz 2014. Sasvim drugačije vino od onog koje je zabeleženo u mojim memorijskim registrima. Vrlo moderno vino, drugačijeg stila i ukusa. Ovakva  Varijanta me je „ubedia“ da se od Hamburga  može napraviti jako dobro vino. Još jedna moja predrasuda stavljena je Ad akta. Ovo vino iskreno preporučujem. Ne samo damama.

I tako „isfrustriran“, zbog potpuno pogrešne „predikcije“ dešavanja na ovom salonu, sedoh „da odmorim stare kosti“, na napuštenom štandu jedne od  mojih omiljenih vinarije  iz Skoplja, sa identičnim nazivom koji ima jedan gradić u Sloveniji.

(Ozbiljan problem ove vinarije je što na svakom salonu vina, njen štand bude vrlo  brzo opustošen i gde samo prazne boce čine svojevrsni mizanscen. Pitam se pitam zbog čega?)

Sedeći tako na ovom mestu, gde su se  do malopre probavala dobra vina, imao sam priliku da upoznam srdačne kragujevčane koji ne pripadaju svetu vina, ali vole vino, kao što vole i svoj grad. Došli su da podrže ovaj salon, dajući tako podršku i svome gradu. Lečio sam moju kragujevačku „frustraciju“ edukovanjem šumadinaca, upoznajući ih sa osnovama vinske kulture. Tako sam se uverio, iz prve ruke, da ljudi i van „centara moći“ žele da budu deo vinske priče, ali, još uvek misle da je vino skupo i namenjeno eliti i snobovima sa debelim buđelarima. Pokušavao sam da ih razuverim, da ne veruju u tu „mantru“ i čini mi se da sam, bar kod nekih, donekle uspeo u tome. Osećao sam se kao misionar, kome se iznenada ukazala prilika da propagira ideje u koje istinski veruje.

To je bila  moja svojevrsna terapija.

Mislio sam da ću odmoriti samo kosti, ali odmorih i dušu uz pomoć simpatičnih i krajnje dobronamernih kragujevčana – vinoljubaca. Dok je ovakvih ljudi, ima nade za Srbiju.

Napustio sam Kragujevac prepun utisaka, koje još uvek sređujem. Pomalo zbunjen, sa „vašarom“ u glavi, sa kaleidoskopom  pozitivnih emocija, zbog neočekivano dobro organizovanog premijernog izdanja salona vina u Kragujevcu. Verujem da nisam jedini.

Treba reći, da je velikom uspehu salona, značajan doprinos dao čovek koji je siva eminencija kragujevačke vinske scene; dopsni član vinskog  viteškog reda i nosilac ordena Merloa sa crvenom lentom. Čovek koji je osmislio i, na sebi svojstven način, vodio  panel e-nofilij@ sa  temom „Uloga elektronskih medija koji tretiraju vino“.

Vidimo se dogodine. Sad znam šta mogu da očekujem.